Опет то, али друкчије (из Црне горе) 0001    Књигу пише од крајине Мујо, 0002    А шиље је побратиму своме 0003    А на име од Сибиња Јанку: 0004    „Море чу ли, драги побратиме! 0005    „Мож’ ли знати, јес’ ли запазио, 0006    „Када смо се, побро, братимили, 0007    „Братимисмо, али не извршисмо? 0008    „Ти окупи тридесет бановах, 0009    „Но не зови бановац-Секула, 0010    „Шњима ходи у поље Косово; 0011    „Ја ћу довест’ тридест Удбињанах, 0012    „Не ћу звати мојега сестрића, 0013    „А сестрића Грубац-Осман агу: 0014    „У вино се љуте пјанџије, 0015    „У дружину брзе кавгаџије, 0016    „Па под шатор кад се састанемо 0017    „Од пјаности т’ заменути кавгу.” 0018    Кад је Јанка књига допанула, 0019    И он виђе, што му ситна пише, 0020    Он се мучи, што ће од Секуле; 0021    Секулу је насак преварио; 0022    Но је Јанко љуби говорио: 0023    „Немој, љубо, доказат’ Секули, 0024    „Ја на станак у Косово пођох 0025    „Побратиму од крајине Мују.” 0026    Оно рече, на ноге скочио 0027    И поведе тридесет бановах. 0028    Када Јанко у Косово дође, 0029    И ту Турке под шатором нађе, 0030    Међу њима Грубац Осман-ага. 0031    Кад је Мујо угледао Јанка, 0032    Скочи Туре од земље на ноге, 0033    Руке шире, у лица се љубе; 0034    Па им Турци мјесто учинише, 0035    Па им дају вино и ракију. 0036    Кад се рујна понапише вина, 0037    Тадер рече од крајине Мујо: 0038    „О сестрићу, Грубац-Осман-ага! 0039    „Знаш ли, Туре, што смо говорили? 0040    „Ти уфати побратима мога, 0041    „Па му свежи наопако руке.” 0042    Скочи Туре, ријеч не чинило, 0043    И повеза Јанка с бановима; 0044    Тадер рече војевода Јанко: 0045    „А ох мене! Мој мио сестрићу! 0046    „Да си овђе с твоијем ујаком, 0047    „Не би мене савезали Турци.” 0048    Секула је дома остануо, 0049    И њега је санак преварио, 0050    Брзо заспа, хитро поскочио, 0051    Е је ружан санак угледао, 0052    Својој ујни санак кажевао: 0053    „Чу ли мене, моја мила ујна! 0054    „Мало заспах, виђех санак ружан 0055    „За ујака војеводу Јанка: 0056    „Провре вода мутна и крвава, 0057    „Она провре преосред Косова, 0058    „И дофати ујака мојега, 0059    „Понесе му коња и оружје;— 0060    „Да ј’ отиша’ на станак Турцима, 0061    „Ја бих река’, да би погинуо.” 0062    А ујна му ријеч говорила: 0063    „Кам да није, дијете Секула! 0064    „Отиша’ је Јанко у Косово, 0065    „А на станак од крајине Мују; 0066    „Данас ће га Турци изгубити.” 0067    А кад зачу дијете Секула, 0068    Узе брзо коња и оружје, 0069    Па потрча у поље Косово; 0070    Он нагони Косовијем вранца, 0071    Пред њим биза самовољна пође, 0072    Па Турскога обиде шатора, 0073    Она Јанку уз кољено дође, 0074    Пита Јанка од крајине Мујо: 0075    „А за Бога побратиме драги! 0076    „Чија биза од планине дође, 0077    „Те обиде шатора мојега, 0078    „Она тебе уз кољено дође? 0079    „А каква је, јад је задесио! 0080    „Окована у фереџу златну; 0081    „Бог зна, има добра господара.” 0082    А Јанко му ријеч говорио: 0083    „Чу ли мене, драги побратиме! 0084    „Ово ми је биза Секулова, 0085    „Кад идемо друмом кроз планину, 0086    „Обидује многе каравуле, 0087    „А да мене не запану Турци.” 0088    У то скочи од крајине Мујо, 0089    И погледа пољем Косовијем, 0090    Али виђе коња и јунака, 0091    Жестоко ли зечки поскакује! 0092    Од друмовах маглу подизаше, 0093    Од копитах ватра сијеваше; 0094    А виђе га од крајине Мујо, 0095    Хитро пита побратима свога: 0096    „А за Бога, побратиме Јанко! 0097    „Откуд вама љетни дажд находи? 0098    „Јер је паламагла Косовијем, 0099    „Сијевају из магле свијеће.” 0100    Скочи Јанко, гледа низ Косово, 0101    Угледао врана и Секула, 0102    Побратиму ријеч говорио. 0103    „Није, побро, даждиц Косовијем; 0104    „Сушна магла и сушница муња, 0105    „Која ће ни јаде запијеват’; 0106    „Ево иде дијете Секула, 0107    „На дајка се напучио свога, 0108    „Е сам њега дома оставио.” 0109    Тадер рече од крајине Мујо; 0110    „О сестрићу, Грубац-Осман-ага! 0111    „Отидиде на друм пред Секулом, 0112    „Те му спути наопако руке, 0113    „Доведи га мене под шатором, 0114    „Да не чини пакост од Тураках.” 0115    Скочи Туре, коња узјахало, 0116    И отиде на друм пред Секулом, 0117    И Секули ријеч говорио: 0118    „Вежи руке, бановац-Секула! 0119    „Иди мудро, не погини лудо!” 0120    Секула му ријеч говорио: 0121    „О Турчине, жељела те мајка! 0122    „Мене ј’ мајка на рођењу клела, 0123    „Од једнога да не вежем руке.” 0124    И разгрну међедину суру, 0125    Те извади топуз из терћије, 0126    Њим удари Грубац-Осман-агу, 0127    Паде Осман у зелену траву, 0128    Секула му руке савезао, 0129    Остави га насред друма пута, 0130    Па потрча Турскому шатору, 0131    И Турски је шатор обиграо, 0132    Па Турцима ријеч бесједио: 0133    „Веж’те руке, пасја вјеро Турци!” 0134    Кад то зачу од крајине Мујо, 0135    Свој дружини савезао руке 0136    Он Турцима, а Секула њему; 0137    Па уљеже под шатор Секула, 0138    Све избачи Турке и банове, 0139    Избачи их насред Косовога, 0140    Да их пече сунце Петровога. 0141    Па почину под шатор Секула, 0142    Девет лулах попио дувана; 0143    Па изиде насред Косовога, 0144    И шездесет коња доводио, 0145    Те товари Турке и банове, 0146    Он товари по два на једнога; 0147    Па их зајми преко Косовога, 0148    И дофати Грубац-Осман-агу, 0149    Те га бачи на трешељ даиџи; 0150    Све их зајми у Сибињу граду. 0151    Кад Секула на дворове дође, 0152    Он дозива своју милу ујну: 0153    „Ну ход’ ујна да растоваримо.” 0154    Скочи млада, ријеч не чинила, 0155    Растовари Турке и банове, 0156    Па их мећу у ледну тавницу; 0157    Вјерна љуба Јанка дофатила, 0158    Те га она бачи у тамницу, 0159    И плећима пао на подницу, 0160    И многе му кости запуцале, 0161    А Јанко је љуби говорио. 0162    „Авај, љубо, да те бог убије, 0163    „Што учини, памет изгубила!” 0164    А она му тадер бесједила: 0165    „Давно си је, Јанко, изгубио: 0166    „Буд ли хојде у поље Косово, 0167    „Што ти не зва дијете Секулу?” 0168    Па тамницу ледну затворише, 0169    Ту стојаше за неђељу данах; 0170    Но се Јанко у јад домислио, 0171    У тамницу књигу накитио, 0172    Те ју посла својој сестри Јани: 0173    „Брже Јано, да си двору моме, 0174    „Јанко ти се мучно разболио, 0175    „Ходи сестро да се опростимо.” 0176    Теке Јану књига допанула, 0177    Једино је слово погледала, 0178    Брзо Јанку на дворове пође. 0179    То зачуо дијете Секула, 0180    Секула се препаде од мајке, 0181    Из тавнице Јанка извадио. 0182    Када Јана на дворове дође, 0183    Она Јанка у столове нађе, 0184    Са Јанком се дивно упитала, 0185    Но се Јанко сестри пожалио: 0186    Све јој каза што ј’ истина била; 0187    Па је Јанку сестра говорила: 0188    „Чу ли Јанко, живота ми твога! 0189    „Да сам тебе нашла у тавницу, 0190    „Боље бих ти притврдила руке, 0191    „Ту би стоја’ три године данах 0192    „Докле би ти кости окапале.” 0193    Она скочи, довати Секула: 0194    „Хај, Секула, дома да идемо!” 0195    Куми Јанко сестру од невоље: 0196    „Немој ми га, моја мила секо! 0197    „Е ја немам до њега никога.” 0198    Ијетко се Јане напучила; 0199    Па скочила тавници на врата, 0200    Од тамнице врата отворила, 0201    И извади тридесет бановах, 0202    Те их посла Јанку на дворове, 0203    А доведе дијете Секула, 0204    Те посјече тридесет Тураках.